Zvonimir Radolović

-"Kako ste došli na ideju da prijeđete preko granice? - A dobro..pa i u Uljaniku sam bio pa ovaj...i...pa sam išo preko granice pa sam se tor..pa su me tornali preko granice ovaj..ma ideju ne znan, znaš, to ti je..to ti je...kako bin reka..avanturistička ideja..to ti je ono..ja nis bija...di ćeš sa 18 lit imat neku političku..kako bin reka..vizuru ili nešto. Nego tako, ić u..u avanturu. - Vas je neko nagovarao na to? - Ma vraga..ne nego prije nas su..dosta ih je otišlo, tako i mi smo se sami dogovarali da ćemo..kako ćemo poj priko. I tako smo pošli. Prvi put smo pošli '66., trojica nas je bilo, tu je jedan, tu je doli, ovaj Đani Buić i..on je bija u Australiji poslije i onda je, ovaj..isto Korba Berto, on je u Švedskoj danas. A mene su vratili doma jer san bio maloljetan. Ali kad su me vratili doma san bio punoljetan! I tako da san ja 20 dana zatvora dobio, u Kopru me osudija na 20 dana zatvora, ovaj..kako bi reko..sudac. - Koju granicu ste to prešli? - A ma mo..tu ideš, ovaj, od..smo išli od...(Koprilove?) prema Ankaranu, da bi izbjegli, ovaj, naselje i..tu između Ankarana i Škofije, tu smo prešli, ovaj, granicu. Di, ne znamo uopće, ne znaš jer greš po noći..e sad smo u Italiji, vidimo autobus talijanski, e sad smo znali da smo u Italiji. Hhhh.. - Možemo samo rekonstruirati taj put? Taj dan kad ste krenuli? - Da, smo išli s autobusom od Pule do Ko...do Kopra i u...Kopru smo išli pješke, smo čekali da bude..da malo..padne noć, jer inače su te zaustavljali već u Kopru, e. I ovaj..i kad je pala noć smo išli kroz..preko njive i...šume nije baš toliko bilo, ali...tako preko njiva, i jedna mala rječica, valjda je Rižana bila ono, smo se zuli, smo prešli preko, znači ni bilo ni..voda ni do kolina..i kad smo bili preko, valjda smo bili u Italiji, a mi još nismo znali, mi smo još išli i se skla..se sklanjali, dok nismo, onaj, na jednoj cesti opazili autobus ide, i vidin autobus i onda smo vidili da je talijanska registracija autobus. I onda smo znali da smo..bili u Trstu."

-"...išli ste u Kopar? - Da, onda je policija bila, ovaj..policija do granice i u Kopar. - Vi ste bili u Kopru u zatvoru? - Da da, san bija tu možda dva dana, tu su me osudili i taj mi je dao 20 dan, ovaj, pritvora..zatvora, i onda su nas odvezli u..mene samo..su me odvezli u Rijeku, Via Roma, u zatvor Via Roma i od Via Rome su me valjda dan poslije i vratili, tamo san spavao, poslije su me vratili..su me odvezli u Pulu. S autobuson, jednog san ima pratioca, jednoga..kaže: „Nemoj mi praviti gluposti, vidiš, iman lisičine.“ „Ma neću..“ I još kad san doša u autobus, san naša sestričnu, pitam milicionera da li mogu da joj dam robu da mi nosi doma jer san ima zimsku robu još, ne..i..“Daa, nema problema!“ I nidan ni zna da gren u zatvor. A po Puli još san sreja,na primjer, od autobusne stanice stare pa do zatvora, tu je bilo dosta toga, toliko znanci san sreja. „Di ideš?“ „U zatvor.“ „Šta ćeš u zatvoru?“ Hahaha..je ovaj milicioner je stajao dosta iza mene tako da nisu ni znali, ovaj..a to, mislin, to su smiješne anegdote.. - Kolko ste proveli vremena u pulskom zatvoru? - A valjda 17-18 dana. Nis baš siguran, ali..izdržao san 17 dana i... (...) -Onda sestra bi bila došla svako jutro deboto, bi mi donesla, ovaj, biškote, Napolitanke i to, a to bin ja bija podilija ovima ki su bili duži ovaj..ki su bili imali po lito dan. A to je dobra škola; vidiš, na primjer, u zatvor, meni je drago da san bija. Jer san vidija. Ča se dešava i ča se more. Svašta imaš. Prvi dan kad san doša u zatvor govori: “Večeras ćeš zgoriti“, jedan je bija. Ja san ga poznavao u gradu, otprije. Hhhh..je bija, stvarno je bija bandit, on je bija dobija jeno sedan lit. „Večeras ćeš zgoriti.“ „Ma“, san reka, „ćeš i ti“. „A ne ne, šalin se, tako samo“, je sinoć jenen drugen reka pa mi je on..pa na vrata su ga morali staviti (??).. Tako, vajk naučiš, znaš, naučiš ništo i od grdega i od lipega i svašta. Ti govorin, ja nis nikad zažalija da san bija u..u zatvor, ali san, ovega..razočara jako oca. Jer tac mi ni niš reka, ali pokle mi je reka, nakon par miseci, je reka: „Ti si prvi od Radolovići, od Sansovih ki je bija u zatvoru“, je reka. „Nikad nidan ni bija u zatvoru.“ „A niki mora poć“. Hhhhhh. Da. - Znači, nakon što ste izašli iz zatvora čime ste se bavili? - E onda smo išli delati na to, na.. na tu drobilicu, gori i onda smo mu uništili ovaj...hahahahh..historiju..Histra i ovih..i..kako san reko..prije..Ilira. Da. I onda poslije toga, kad smo to završili, smo čekali da dobijemo plaće i onda, ja san u međuvemenu načinija pasoš, su mi ga dali. I...i onda smo pošli..druga četvorica smo pošli do Trsta i dva su još i danas u Francuskoj, jedan se je vratija, i jedan je u Australiji. - Da li se sjećate s kime ste išli to taj drugi put? - A mi smo išli autobuson do Trsta. - Znači, direktno? - Da da. Dva su išli dva dana.. dan prije, a mi smo išli dva dana poslije. - A na granici vas nisu zaustavili? - Ne..pa imali smo pasoš.."