Amalija Gržetić

„Vi, da li ste vi imali neku bolest?“ „Ne, jesam bila samo osam dana u reviru, sam dobila temperaturu. Je bila neka teta Marija, sad je umrla pred jedno deset godina je bila starija, je donesla neki radić na parale, je delala tamo u kampanji. I onda s onem kafon, s onem margarinom smo napravile taj radić smo tako pojile. Ko zna ča san ja to pojila između i ja sam dobila temperaturu. Tada su me dali u revir. San bila osam dan tamo. Jedna Talijanka Napoletanka me spasila. Ona mi je davala namaženu mast i kruha i tog. I onda su mi išla na tranšport, izgubila svu moju kompaniju sam išla s drugima na tranšport, ali srećom sam išla s Marečići, Ćusi i ženskami tu iz Istre. Sve iz Cerovlja iz Karbune. To su sve domaće ženske s kima sam ja bila, ali sam zgubila svu moju kompaniju.“ „Morete nam reći koliko je WC-a bilo tamo u vašoj…“ „To je bila jedna baraka pa su bile škulje do škulje. Na jednu stranu je bila jedna straža, na drugu druga. Nisi smio dva sekunda bit, onda su te bičevali s onim bičem. Je bija oni s bič onaj na vrhu ima tako jedan uzalj i z onim su te tukli. One koje si dobil po leđi, ja imam još danas jednu škulju sam dobila i to nedužna sam dobila. Za spasiti neka ni mogla stati iz škulje.“ „Ča jednu ste izvlačili?“ „Je nismo smili ja sam je izvlačila koliko sam mogla, je pala okolo i sam je peljala vanka.“ „Osim toga da li ste…“ „Nju nisu, ja sam dobila batine.“ „Osim toga da li ste još neki puta bili kažnjeni?“ „Ne nisam, ja sam bila jako dišiplinata. Sve sam podnesla.“

„Da li je bilo takvog kažnjavanja u Eberswalde?“ „Jesu kaznili nisi smija pričati s nikim. Nisi smija, a jedna je Ukrajinka si je našla brata a on je bija na drugu stranu. To je bija tako jedan prozorčić gdje su ti davali dijelove za mašinu i nisi smija ni s jednim razgovarati, a ona je vidla svoga brata je zvikala da je brat i onda su je kaznili, a nisu smili zarada toga. Par riječi dvi riječi su rekli skupa.“ „Kako su je kaznili?“ „Su je stavili na struju su je streljali. Imala je 19 lit.“ „A je to brat gledao?“ „Ni brat zna ništa.“ „Vi ste, znači ste, oslobođeni u kojem misecu?“ „Mi smo oslobođeni na dva maja u miru, al' smo hodili tri dane na noge. Svi su nas napustili: Njemice, Njemci svi su pobižali. Avioni su letili. Amerikani i Rusi su letili nad nami. Onda smo mi, nismo znači ča ćemo. Hodili smo, nismo imali za hranu. Onda smo našli kumpiri jer su i ljudi sa vozi bižali. To je bila sve jedna fila sve je bižalo i ovaj mi smo se seli tamo u šumu. Malo vanka iz ceste i onda su bili avioni. Smo išli na kupčići one kumpiri i luk i nikako smo pojili.“ „Tko vas je oslobodio?“ „Rusi.“ (Rusi) „Da i onda smo dobili paket ča su oni Amerikani pošiljali za Crveni križ i će su morali nam prije dat, su nam dali svaki dan paket i to, to je više nego je jedna umrla radi toga. Dobila na hranu, je dobila i ku i nije imala i su dobile proliv. Jedna Vera tu ke je iz Male Učke je imala 22 godine i nju smo zakopali blizu Berlina. Da da je imala i na plućima je imala je dobila na na pluća. Dušica Dušan, smo je dopremili doma, je živila do 48 godina. Je umrla isto iz Zarečja.“ „A recite mi koliko ste kili tako imali?“ „A bila jedno trideset kila, ali sam se držala dobro. Bila je da jena Slovenka tu iz Buzeta. Zapravo naša Istrijanka iz Buzeta na granici Slovenije, Ana Kocijan se zvala. I smo hodili jedan dan vanka iz logora, smo mogli poć slobodno jer nisu nam nisu više znali ča bi delali s nama i ovaj, ona se bacila u kanal i rekla: „Ja ne mogu više, pustite me.“ Ona je bila 25. – je dvije godine bila starija od mene, a bilo je naše žene ki su bile 15.-17.-te. To žene ki su razumili, ki su imale svoju dicu doma ki su pustili svoju dicu doma. „I!Ne!“, je rekla. „ Ja ne morem.“ Ni mogla, stvarno ni mogla. A meni je bila neka teta Ema iz Cerovlja je rekla: „Amalija, a ti je rekla daj izusti od tvojih plući od taj zrak. Onda ćemo nekako.“ Ja sam otvorila njoj usta sam joj dala zrak iz mojih plući i ona je uzdihla zela moje. I smo je zavile va jednu deku ča smo imali. I se je stala i je živila do lanjske godine i bila je i nona i baka i sve je bila.“